Panika je bezimeni užas koji čovek oseća u beznadežnoj situaciji. To su situacije rata, prirodnih katastrofa, terora svake vrste koji čoveka parališe i čini ga bespomoćnim ne dopuštajući mu da se spasi bežanjem ili borbom – instinktivnim odgovorima na životno ugrožavajuću opasnost. Panični napad je u svojoj manifestaciji sličan panici, ali je kontekst u kom se pojavljuje potpuno drugačiji. Panični napadi nastupaju iznenada, naizgled ničim izazvani. Strah je bez obzira na nedostatak stvarnog povoda ogroman i parališući, telesni simptomi su nepodnošljivi, a osoba zaista veruje da će ili umreti ili poludeti. Iako razloga za strah objektivno nema ili je razlog nerealan – osoba na primer verije da će joj pozliti u autobusu, na ulici, u liftu, dok stoji u redu, ili čak dok je sama u kući – strah je veoma realan.

Jung naglašava da su mnoge pojave ‘sumnjive’ uzročno-posledične veze, i pita da li postoji neko opšte polje gde neuzročne pojave nisu samo moguće, već i istinite činjenice. Da, to je svet slučaja, gde slučajna pojava izgleda uzročno nepovezana sa činjenicom. Broj neuzročnih pojava je manji od uzročnih, pa se manje bavimo njima.