Kako se inicijalno razvija samopouzdanje?

Kako se gradi samopouzdanjeMnogi faktori utiču na razvoj samopouzdanja. Stavovi roditelja su ključni za formiranje osećanja o sebi kod dece, naročito u njihovim ranim godinama. Kada roditelji pružaju prihvatanje, deca dobijaju čvrstu osnovu za dobra osećanja o sebi. Ako je jedan ili oba roditelja preterano kritičan ili zahtevan, ili ako su previše zaštitni i obeshrabruju poteze ka nezavisnosti, deca mogu verovati da su nesposobna, neadekvatna ili inferiorna. Međutim, ako roditelji podstiču dečije poteze ka osamostaljivanju i prihvate i vole svoju decu i kada ona čine greške, deca će naučiti da prihvate sebe i biće na dobrom putu ka razvoju samopouzdanja.

Iznenađujuće, nedostatak samopouzdanja nije neophodno povezan sa nedostatakom sposobnosti. Umesto toga, često je rezultat prevelikog fokusiranja na nerealna očekivanja ili standarde drugih, posebno roditelja i društva. Uticaji prijatelja mogu biti izuzetno moćni, ili moćniji od roditeljskih i društvenih, u oblikovanju osećaja o sebi.

Svaka diskusija o samopouzdanju treba da sadrži informacije o samopoštovanju. Dok je samopouzdanje svest o tome da u nečemu možete uspeti, samopoštovanje je sposobnost da poštujete i volite sebe i osećate se vredno, bez obzira na sve uspone i padove u svom životu. To su vaše vrednosti, uverenja i lična filozofija kojom ste definisali svoju ličnu vrednost.

Neko sa zdravim samopoštovanjem jednostavno voli sebe. Zdravo samopoštovanje nije osiguranje za uspeh, jer uvek postoje neuspesi s kojima se treba izboriti. Niti je to rezultat upoređivanja sa drugima, jer uvek postoji neko bolji. Sa zdravim samopoštovanjem, mi poštujemo sebe zbog toga što smo, a ne zbog onoga što možemo ili ne možemo učiniti.

Sa druge strane, nizak nivo samopouzdanja podstiče mnogo nezdravih ponašanja. Čak i kada postanemo svesni ovih problema u ponašanju, često je težak zadatak da ih promenimo, osim ako se prvo ne reši koren problema, nizak nivo samopoštovanja.

Nije prirodno osećati se dobro kada doživite neuspeh, niti je zdravo osećati se ravnodušnim u vezi s tim. Normalno i zdravo je da se u toj prilici osećate loše. Osećati se loše povodom negativnog događaja može vam pomoći da jasno razmislite o onome što se desilo, da nešto promenite, ako se može promeniti, i napravite konstruktivno prilagođavanje ako se ništa ne može promeniti. Međutim, iskrivljena slika o sebi može da dovede do toga da ove emocije postanu destruktivne; tuga može postati depresija, a zdrava ljutnja može postati nezdrava. Što nezdravije naše negativne emocije postaju, one više mogu uticati na našu sposobnost da jasno razmišljamo, a time smanjivati i verovatnoću da ćemo na konstruktivan način promeniti svoje ponašanje.

Prijavite se za obaveštenja o specijalnim promocijama, korisne savete i druge tekstove