Depresija i anksioznost mogu da se jave zajedno. Oko 70 posto osoba doživljava anksioznost i depresiju zajedno. Depresija i anksioznosti se takođe javljaju u kombinaciji sa drugim neurotičnim poremećajima kao što su fobije i opsesivno-kompulsivni poremećaj. Takođe, mnoga psihosomatska oboljenja uzrokovana su pojavom anksioznosti i depresije.
Glavni simptomi depresije su subjektivni osećaj nesreće, nesposobnost suočavanja sa budućnošću, nedostatak energije, teškoća koncentarcije, preokupiranost neprijatnim mislima, teškoća odlaženja na spavanje. Osećanja koja su dominantna kod depresivne osobe su tuga, anksioznost, neraspoloženje, žalovanje.
Reč depresija je veoma ustaljena u govoru, tako da se ponekad misli na pravu depresiju, a ponekad na period neraspoloženja i tugovanja. Da bismo napravili razliku, potrebno je naznačiti da je depresija jedno ozbiljnije psihicko stanje od tugovanja i zapravo predstavlja poremećaj. Kao poremećaj, ona ima svoje simptome poput gubitka volje, koncentracije, telesnih problema, problema Read more about Koje su razlike između tugovanja i depresije?[…]
Depresija je u današnje vreme prisutnija nego ikada. Svet funkcioniše tako da su mnogi ljudi izloženi povećanom stresu, brzim promenama, mnogi su iskusili gubitak posla i strah za sopstvenu egzistenciju tako da se može reći da je ona očekivana reakcija na date okolnosti.
Dr Aleksandra Bubera, psihijatar i psihoterapeut odgovara na ovo važno pitanje.
Za sve vas koji se pitate kome treba da se obratite za problem koji imate, dr Aleksandra Bubera detaljno i jasno odgovara na pitanje.
Da li se i vama digne kosa na glavi kad pomislite da ćete za praznike morati da idete kući, da provedete vreme zarobljeni sa porodicom? Kad pomislite na sve provokacije, omalovažavanja, kritike i scene koje se ponavljaju iz godine u godinu?
Svi oni koji su bar nekad u životu osetili svu gorčinu osećanja usamljenosti znaju koliko je ono uznemiravajuće iskustvo. Ako pitamo ljude koji su usamljeni da nam opišu šta zapravo doživljavaju – čujemo da imaju osećaj praznine, da se osećaju kao da nikome ili nigde ne pripadaju…kao da su sami na ovome svetu. Žele kontakt sa drugim ljudima, povezanost, ljubav i bliskost a ne mogu da ih ostvare.
U prazničnim danima ljudi nekako spontano ulaze u proces uzlazne putanje unutrašnjih stanja, koja su dosta povezana sa spoljašnjom užurbanošću, i događajima koji uključuju slavlja, a što podrazumeva neku vrstu posebnosti.
Ljubav, nega i bliskost su nam na početku života neophodni da bismo preživeli. Ako nema nikog da nas mazi, pazi, hrani i neguje dok smo mali ne bismo preživeli ili bi značajno sporije rasli. Beba koju su hranili, nosili, ljuljali se i kao odrasla osoba oseća sigurnije i voljenije od ljudi koji nisu bili izloženi bliskosti u toj meri.