Da li ste se ikada zapitali zašto se ljudi oko vas uvrede ili naljute kad im iskreno kažete šta mislite? Da li vam se to nekad desilo i onda ste odlučili da svoje mišljenje zadržite za sebe a govorite samo ono što druga osoba želi da čuje?
Iako su brojni i veoma različiti razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju na psihoterapiju, postoji nešto što im je zajedničko. Patnja. Ljudi pate na različite načine i zbog različitih iskustava, ali je upravo iskustvo bola i patnje ono što navodi ljude da preispitaju i promene dosadašnji način razmišljanja i ponašanja.
Postoji značajna razlika između zdravih osećanja i psiholoških poremećaja. Ono što je zbunjujuće je to da često osećanje i poremećaj imaju sličan naziv, pa je laicima teško prepoznati da li se radi o prolaznom stanju ili o ozbiljnom problemu.
Trideseta godina danas predstavlja neku vrstu prekretnice. Od mladih, a posebno od mladih žena, se očekuje da do tridesete završe fakultet, nađu posao, grade karijeru i da, uz sve to stupe u brak i zasnuju porodicu. Ako sve to postignu okolina će smatrati da su uspešne i na različite načine će im taj uspeh biti priznat.
Anksioznost je osećanje koje svi osećamo s vremena na vreme, ali koje nam je često teško da razumemo. Javlja se kao osećanje neodređene strepnje i slutnje. Plašimo se nečega, ali ne možemo da odredimo tačno čega. Ako na vreme ne odreagujemo i ako ovo osećanje postane češće i intenzivnije vremenom može dovesti do toga da osoba razvije i anksiozni poremećaj, kao i napade panike.
Da li je bolje prihvatati ili poštovati sebe? Da li su ta dva stava međusobno oprečna? Najzad, da li je zaista bitno baviti se rečima ili to ukazuje na sitničavost psihologa i psihoterapeuta?
Bes je izvor energije i neophodno je pretvoriti ga u zdravu životnu energiju. Osećanja treba uvek podeliti sa nekim i treba zbijati šale na temu besa svakog pojedinca, jer kada čovek počne da se smeje, prolazi i bes. Izneverena očekivanja stvaraju ljutnju, a kada je čovek besan, on izbacuje hormone stresa koji ga čine agresivnim.
Uspeh, prihvaćenost u društvu, na poslu, priznanja i brojne gratifikacije nekim ljudima ne znače baš ništa za doživljaj samopouzdanja. Zapravo, pojedini ljudi poljuljanog samopouzdanja obezvređuju one koji ih hvale i prihvataju. Njihovi ideali su uvek „tamo negde“ – iznad, nedostižni. Skloni su testiranju ljudi, posebno zavođenju kao vrsti testa. Ukoliko uspeju da šarmiraju osobu, znači da je „ispod njih“, dakle obezvrediće je. Ako njihovo udvaranje ne prođe, onda će se osećati malim, često pokornim, ali će se i svim snagama upinjati da zadobiju poštovanje onih koje vide kao da su „iznad“ njih.
Psihosomatska bolest predstavlja oboljenje ili promenu u funkcionisanju organa koje se objašnjava interaktivnim delovanjem bioloških, psiholoških i socijalnih faktora. Naime, neki organ ili funkcija u organizmu je oboleo ili funkcioniše na izmenjen, štetan način a ljudi izveštavaju o raznolikim fizičkim simptomima koji im predstavljaju problem. Neke od tih bolesti/smetnji su povišeni krvni pritisak, bronhijalna astma, reumatološke bolesti, prekomerno stvaranje hormona štitne žlezde, gastritis, dijabetes, čir, migrena, razne kožne bolesti.
Fobije su svakodnevna pojava, i osim toga što se reč fobija kolokvijalno upotrebljava kao odbrambena zamenica za strah, često se pogrešno razume. Ljudi pod fobijama podrazumevaju svaki strah, i ujedno svako osećanje koje podrazumeva zebnju i odbojnost, pa često možemo čuti da neko, pored toga što ima fobiju od paukova, zmija ili visine, ima i „fobiju“ od ljubavi, samoće ili vezivanja. Ovo je važno razgraničiti fobije od anksioznosti ili lebdećeg straha, i od duboko potisnutih strahova koji imaju potpuno drugačije poreklo nastanka. No, da krenemo od samog početka.