Stres

Stres se uglavnom pominje kao nešto što je nužno negativno i loše, a samim tim nezdravo i nepoželjno. Međutim, većina nas zaboravlja da stres zapravo može biti pokretač. Još prvi istraživači stresa koji su proučavali njegove fiziološke pokazatelje su uočili da je stres izazvan svakom situacijom koja zahteva neko novo prilagođavanje.

Kratkotrajan stres koji dovodi do ubrzanja pulsa, disanja, povećanja krvnog pritiska i drugih fizioloških efekata zapravo ima cilj da organizam pripremi pojačani fizički napor (“bori se ili beži” reakcija). Kratkotrajan stres može poboljšati koncentraciju, sposobnost učenja, memorisanje i razne druge performanse. Odnosno, psihološki pritisak tada postaje pokretač. Ako su stresni uzroci manjeg intenziteta i dovode do kratkih i blagih kontrolisanih poremećaja ravnoteže organizma, doživljavaju se kao prijatni. Oni podstiču normalan rast i razvoj ličnosti (emocionalni, intelektualni i dr).

Međutim, ukoliko je ova reakcija prolongirana i fiziološki efekti suviše dugo traju, tada dolazi do snižavanja postignuća i opasnih trajnih fizioloških promena, te stresni uzroci doživljavaju kao neprijatni. Rizici po zdravlje se javljaju samo kod ovako prolongiranog stresa.

Ne zaboravite, psihološki pritisci i prateći stres su konstanta jer život stalno zahteva nova prilagođavanja. Kao ljudska bića uvek ćemo se iznova suočavati sa novim izazovima, ulogama, životnim fazama, te su promene neminovni deo života svakog pojedinca.

Život bez stresa, u najširem smislu tog pojma, ne postoji. Stres nije bolest, ali je može uzrokovati.

Naziv stres potiče od engleske reči stress koja se koristi za opisivanje simtoma koji se javljaju kada smo pod suviše velikim pritiskom, naprezanjem, naporom. Moguće posledice stresa se pojavljuju u vidu poremećaja i oboljenja:

  1.  Duševni poremećaji izazvani i udruženi sa stresom (akutna stresna reakcija, posttraumatski stresni poremećaj, reakcije prilagođavanja i dr.) i pogoršanje postojećih duševnih poremećaja;
  2.  Psihosomatski poremećaji: povišen krvni pritisak, srčani i moždani udar, sindrom hroničnog umora i nadraženog creva, poremećaji varenja, gojaznost, migrena, infekcije, rak; autoimuna oboljenja, kod kojih imuni sistem napada ćelije sopstvenog organizma-reumatoidni artritis, neke vrste anemija, problemi sa plodnošću,
  3.  Sociopatološke pojave: delinkvencija, kriminal, samobistva i ubistva, prostitucija, bolesti zavisnosti i dr..

Tok i ishod stresa zavisi od:

a) Intenziteta stresnih uzroka;
b) Uspešnosti suočavanja sa stresnim uzrocima;
c) Psihološke i socijalne podrške i pomoći.

Duže prisustvo veće količine hormona stresa dovodi do sledećih simptoma: ubrzan puls, brzo i plitko disanje, suva usta, znojenje, drhtanje, mršavljenje ili gojenje, poremećaje varenja, češće infekcije, plačljivost, glavobolju, teškoće sa koncentracijom, nervozu, poremećaje spavanja, teško donošenje odluka, jako izražen bes, osećanje brige i panike, strah od neuspeha i odbacivanja, osećaj izolovanosti, potištenost i dr.

Prevencija

Nismo uvek u mogućnosti da sprečimo dejstvo uzroka stresa, ali možemo promeniti svoju reakciju, kao i svoje razmišljanje o stresu. U tom cilju neophodno je naučiti tehnike savladavanja stresa: opuštanje, vladanje sobom, organizovanje svoga vremena, podrška i pomoć i dr., kako bismo sledeći put u stresu izabrali tehniku koja nam najviše odgovara.Tako se smanjuje količina hormona stresa i lakše je podneti šta nam život donosi. U svom govoru Kelly McGonigal nam govori o tome da je i naša percepcija stresa vrlo bitna. Naime, ukoliko razmišljate o stresu kao nečemu što je nužno loše, i što će vam sigurno naškoditi, uvećavate svoje šanse da loše reagujete na stres koji je nezaobilazan deo životnih promena i prilagođavanja. Ipak, ukoliko razmišljate o stresu kao nečemu što i nije tako loše, i da zapravo umerene količine stresa za vas mogu biti i dobre, onda će i vaše telo reagovati drugačije. Razmišljate o stresu kao nečemu što može da poveća vaš otpor na loše događaje i da vam ojača snage. Još odavno je izrečeno: "Kakve su ti misli, takav ti je život". I videćete da se sve veći broj ljudi, psihologa i naučnika slaže u ovome. Promenite svoje misli i promeniće vam se život. Naravno, promenu misli, treba da prati i promena u ponašanju. Ono što nam je svima zajedničko je to da uvek mislimo nešto o nečemu, ali isto tako imamo i sposobnost promene načina razmišljanja. Osim toga, poželjno je da u svakodnevne aktivnosti uključite neku sportsku aktivnost, ples, jogu, pilates, meditaciju, zavisno šta više volite.

Lečenje - u savlađivanju stresa potrebno je preduzeti sledeće radnje:

- utvrditi ko ili šta nam izaziva stres i kako reagovati ;
- izbegavati uzroke stresa koji se mogu izbeći;
- primeniti tehnike koje pomažu u konstruktivnom reagovanju na uzroke stresa.

Ukoliko imate problema sa stresom i to značajno utiče na kvalitet vašeg života, potražite pomoć psihoterapeuta koji će vam pomoći da promenite svoj način razmišljanja o stresu, naučiti vas tehnikama za oslobađanje od stresa, i naučiti vas kako da u budućnosti reagujete bolje, jer će određena doza stresa uvek postojati u životu svakog od nas.

Bojana Obradović, master psihologije

REBT savetnica

Izvor: www.pricajmootome.rs

Prijavite se za obaveštenja o specijalnim promocijama, korisne savete i druge tekstove